Razgovarao: Rinat Kevrić 

Zlatiborka Popov-Momčinović je diplomirala sociologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno je vanredna profesorica na Fizološkom fakultetu u Istočnom Sarajevu. Doktorsku disertaciju odbranila u Beogradu na Fakultetu političkih nauka. Aktivna je članica civilnog društva. Često u javnost istupa sa kritičkim mišljenjem o opskurnoj realnosti koja nas okružuje. Objavila je više od osamdeset naučnih radova, također učestvovala u izradi brojnih analiza, studija itd. Jedna je od saradnica u izdavanju zbornika radova Diskriminacija: Jedan pojam, mnogo lica.

Za početak, šta nam možete reći, općenito, o fenomenu govora mržnje u našoj društvenoj stvarnosti, iz Vaše perspektive?

Zlatiborka Popov-Momčinović: Govor mržnje je veoma složen i negativan fenomen, i u kontekstu razvoja interneta i novih medija dobija nove zamahe i pravce. Bosna i Hercegovina kao nestabilno i podeljeno društvo u kojem su institucije veoma disfunkcionalne, i u kojem se još oseća teret ratnog nasleđa je pogodno tlo za razvoj i širenje govora mržnje. U svim istraživanjima pa i onom koji je rađen sa Global analitikom na uzorku od 1000 građana i gađanki decembra 2020 i januara 2021 vidljivo je da su i ljudi svesni da je ovaj fenomen veoma prisutan u BiH jer je on vidljiv golim okom i dovoljno je koristiti zdrav razum da bi se to prepoznalo. Takođe, svesni su ko su i najčešće mete govora mržnje: LGBT populacija i migrantska populacija, i da je govor mržnje veoma prisutan na etničkoj i verskoj osnovi, ali i prema drugim zabranjenim karakteristikama kao što su pol/rod, porodični i drugi status, idejno/ideološko opredeljenje i sl.  Dalje, svi prepoznaju da je on posebno prisutan u tzv. novim medijima a manje u tzv. tradicionalnim medijima (štampa, radio i televizija) a što odgovara naučnim činjenicama i analizama. Jedan od problema je što grupe koje koriste govor mržnje kao svoj alat za različite, prizemne svrhe, često se pozivaju na slobodu govora kao demokratsku vrednost.

No, važno je stalno ponavljati da gde počinje govor mržnje prestaje sloboda govora.  Sloboda govora proširuje naš delokokrug razmišljanja na principima argumentacije i deliberacije i jača komunikaciju, dok govor mržnje zapravo sužava i prekida svaki oblik komunikacije, vodeći u krajnjim ishodima i u zločine iz mržnje.

Smatrate li da se govor mržnje svjesno koristi od strane pojedinih političkih subjekata u cilju postizanja njihovih stranačkih interesa?

Zlatiborka Popov-Momčinović: Da, i to je takođe vidljivo golim okom. Doduše, u jednom delu   slučajeva uzrok korištenja govora mržnje je svojevrsno neznanje, i neposedovanje demokratske političke kulture kod političara a ne jasna namera, ali je očigledno da se u većini slučajeva svesno koristi, ako vidimo npr. kada se najviše koristi (pred izbore i u kriznim situacijama), i prema kome je najčešće usmeren. Sve to ukazuje da postoji neki oblik koordinisanog korištenja govora mržnje s ciljem prikupljanja jeftinih političkih poena i skretanja pažnje sa suštinskih pitanja koja more ovo društvo, kao što su ogromno siromaštvo, ekonomski nazadak, masovan odlazak stanovništva, politička nestabilnost,

Kada govorimo o svjesnosti političara i kada je svjesno širenje govora mržnje u pitanju, da li smatrate da se takva retorika koristi u cilju skupljanja simpatija kod građana?

Zlatiborka Popov-Momčinović: Ima i toga, mi smo izgubili prave ljudske vrednosti i stalno živimo u nekakvim strahovima pa je u takvim okolnostima najlakše targetirati one druge i drugačije i njih smatrati glavnim krivcima za nedaće koje nam se stalno i iznova dešavaju, i to političari znaju i vešto koriste.

Koliko zapravo govor mržnje kontaminira javni prostor, i koliko direktno utiče na radikalizaciju stanovništva?

Zlatiborka Popov- Momčinović: Veoma, veliki broj građana i građanki smatra da se veoma često pa čak i svakodnevno susreće sa govorom mržnje te je na delu opšta kontaminacija javnog prostora. Iz ovog čestog susretanja to na neki način postaje naša nova normalnost, pa se iznenadimo kad čujemo npr. uljuđeni način komunikacije od strane političara ili kad pročitamo ili pogledamo kvalitetni medijski sadržaj ili komentare na portalima i društvenim mrežama a da nisu huškački.  Naš prag tolerancije zbog ove učestalosti se spušta i da bi izazvao pravi efekat govor mržnje kao strategija se dodatno pojačava i radikalizuje.

Smatrate li da zakonski treba urediti ovo polje, tj. sferu govora mržnje, i da li smatrate, da će se to uskoro desiti?

Zlatiborka Popov-Momčinović: Da, iako mi imamo neku regulativu tj. zakone kojima se govor mržnje inkriminiše, i uspostavljene mehanizme npr. za regulaciju i samoregulaciju medija, i dalje govor mržnje nije dovoljno uređen u online sferi.  Poseban problem su društvene mreže koje npr. nisu u nadležnosti medijskih regulatora i samoregulatora. Dalje, govor mržnje na internetu se malo prijavljuje i sledstveno procesuira, pa je pored unapređenja regulative važno i efektivno sprovođenje zakona.  Jedan zakon koji je po meni bitan a indirektno je povezan s ovim je Zakon o transparentnosti medijskog vlasništva koji nikako da se usvoji. Ovako, pošto ne znamo ko su pravi vlasnici nekog medija ne možemo da prepoznamo jasne interese iza određenih medijskih sadržaja pa i onih koji koriste govor mržnje, niti možemo da npr. sankcionišemo prave vlasnike.

Šta nam možete reći o tankoj iniji koja dijeli govor mržnje  i slobodu  izražavanja?

Zlatiborka Popov-Momčinović: Kao što sam već istakla, jeste reč o tankoj liniji u smislu da svi imamo pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, i to je velika civilizacijska tekovina i demokratski standard. Glavna razlika da prepoznamo šta je jedno a šta drugo je da sloboda govora unapređuje, a govor mržnje sprečava komunikaciju. Sloboda govora može da dovede i dovodi do boljih odnosa u društvu dok govor mržnje vodi do različitih oblika nasilja nad pojedincima/kama i grupama na osnovu njihovih karakteristika, bilo da su stvarne ili da se pretpostavljaju.

Kakav uticaj govor mržnje ima po pitanju suočavanja s prošlošću?

Zlatiborka Popov-Momčinović: Veliki uticaj. Sama činjenica da smo društvo koje se nije suočilo sa prošlošću i da je govor mržnje veoma prisutan u javnoj sferi već na nivou proste korelacije ukazuje da su oni međusobno povezani.

Takođe, vidimo da se govor mržnje upravo pojačava kada je reč o temama iz prošlosti sa kojima ne želimo da se suočimo, kao što su npr. presude ratnim zločincima i sl. ili bilo šta loše što je uradila tzv. “naša strana” u ratu pa onda kreću napadi i govor mržnje na one druge, treće itd.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta “Suzbijanje govora mržnje kroz osnaživanje mladih” (“Suppressing Hate Speech Through Empowerment of Youth”) je finansiran od strane Ministarstva vanjskih poslova Kraljevine Nizozemske u BiH kao dio MATRA (Društvena transformacija) programa. Projekat sprovode partnerske organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava u BiH i Global Analitika.